Hej lepotice. Da, baš ti, ona koja sada ovo čita! Znaš li da si savršena? Znaš li da si savršena pored svih tvojih vrlina i mana; Pored svih tvojih grešaka koje si učinila? A sada, zatvori oči i probaj da zamisliš koliko vode ima na Zemlji, ili koliko peska ima na Zemlji? Ne možeš, jer ne bi mogla da se zaustaviš sa brojanjem.. Znaš li da postoje osobe u tvom životu koje te toliko vole? Da, sada znaš! U tvom životu postoje osobe koje te neizmerno vole, onoliko koliko ima vode na Zemlji, ili koliko peska ima na Zemlji. Toliko te osobe u tvom životu vole. A sada, otiđi pred ogledalo! Šta vidiš? -- Sebe! Ali u sebi vidiš mane, zar ne? Znaš mila, da nemamo sve te mane koje imamo, mi ne bi smo bili mi. Bili bi smo sasvim druge osobe, koje bi ponovo pronašle manu na sebi, i tako iznova i iznova. Znaš li zašto? Zato što moraš naučiti da voliš sebe. Moraš naučiti da voliš svoje vrline i mane, da zavoliš svaku grešku koju si u životu napravila.. Kažu da savršena osoba ne postoji.. Huh? Ja znam jednu -- tebe! Pored svih svojih mana, ti si savršena, mila. Jer, ti ne bi bila ti, da nemaš svoje vrline i mane. A sa svim svojim manama, ti si savršena takva kakva jesi. Znaš mila, poenkada treba proći kroz najbolnije trnje, da bi stigla do najsjajnijih i najdaljih zvezda, onih najlepših, onih zvezda kojima se divimo po noći, dok razmišljamo o životu. Ponekada samo trebaš shvatiti da si prošla kroz ono najboljnije trnje kada shvatiš da si savršena, kada uzmeš svoje mane za nešto što je sasvim normalno i kada počneš da voliš sebe, tada si došla do najsjajnijih zvezda, tada si pojam savršenstva, tada si jedna od najsjajnijih zvezda, tada si nesalomljiva i tada sijaš, kao zvezda kojoj si se uvek divila!